Pet navika koje čuvaju vašu bezbednost

Prema godišnjem izveštaju o sajber pretnjama za 2025. godinu, koji je objavila kompanija Whalebone, internet je postao prostor u kojem su napadi još brži, još uverljiviji, odnosno u potpunosti prilagođeni korisnicima. Samo tokom prošle godine blokirano je više od 30 milijardi digitalnih pretnji, dok se svakod dana pojavljivalo u proseku i do 8,5 miliona opasnih domena.

Iako su uz pomoć AI alata prevare postale uverljivije, zajednička osobina svih ovih napada nije tehnička sofisticiranost, već upravo ono što hakeri oduvek i koriste – trenutak ljudske nepažnje. Na osnovu ovog istraživanja izdvojili smo pet ključnih stvari na koje bi svaki korisnik trebalo da obrati pažnju – i to prilikom svakodnevnog korišćenja telefona ili računara.

Ne verujte svojim očima

Zvuči smešno ali nije. Ono što se navodi i u ovom istraživanju jeste to da su lokalizovane prevare postale znatno uspešnije od onih globalnih. To znači da napadači sve češće koriste:

• domaće brednove
• lokalni jezik – i to bez grešaka
• lokalni kontekst – aktuelna i važna dešavanja u zemlji
• poznate institucije sa domaćeg tržište (banke, pošte, škole, državne servise)

Uspon veštačke inteligencije značajno je skratio ciklus pripreme sajber napada. Prema podacima kompanije Whalebone, napadači sada mogu proći put od inicijalne ideje do realizacije sofisticirane prevare za manje od tri sata, koristeći automatizaciju za postizanje maksimalnog realizma.

Lokalne prevare uspevaju jer su korisnici prirodno skloniji poverenju kada nešto deluje poznato. Može se reći da su sajber kriminalci dobri psiholozi – zato je važno zapamtiti: poznat izgled nije garancija bezbednosti.

Važno je fokusirati se na:

• URL – kako je napisana adresa sajta
• SSL sertifikat – da li sajt počinje sa https
• Emotivni pritisak – da li vas sajt tera na hitnu reakciju? Ukoliko je odgovor da, verovatno se radi o prevari
• Način dolaska na sajt – da li ste na sajt stigli putem sumnjivog linka iz SMS-a ili mail-a?
• Sitne slovne greške – čak i najbolji AI softveri se nekad zeznu!

Da, sve ovo deluje previše naporno, ali to je jedini način da se zaštitimo. Naravno, najbolja opcija je da uvek koristimo proverene aplikacije i poznate sajtove – posebno kada je u pitanju online kupovina.

Obratite pažnju na brzinu i pritisak

Jesmo li već rekli da su današnji hakeri odlični psiholozi? Savremene prevare se oslanjaju na psihološki pritisak – osećaj da morate reagovati odmah, inače će posle biti kasno. To kasno može da se pretvori u prekasno – kada shvatite da ste prevareni.

Poruke koje napadači koriste često izgledaju ovako:

• “Vaš nalog će biti blokiran, ukoliko ne reagujete odmah. Kliknite ovde i sprečite blokiranje naloga”
• “Imate još 10 minuta da potvrdite podatke inače će vaš nalog biti obrisan”
• “Hitna bezbednosna provera! Vaš nalog je kompromitovan! Kliknite ovde i sačuvajte podatke”
• “Čestitamo osvojili ste nagradu! Imate samo 10 minuta da je preuzmete”

I, možda vam deluje da vi nikada ne biste kliknuli, ali nemojte biti tako sigurni. Napadači ciljaju baš trenutak kada korisnik ne razmišlja racionalno, a često putem linka, na koji je korisnik negde već kliknuo, prate ponašanje i nude baš oglase i poruke koje su potpuno prilagođene njegovim interesovanjima i ponašanju.

Zato zapamtite: ako se od vas traži da kliknete i reagujete brzo – to je znak da stanete.

Gde vas zapravo vodi link?

Istraživanje pokazuje da su napadači u 2025. masovno koristili kompromitovane, ali legitimne sajtove i oglase kako bi korisnike preusmerili na zlonamerne stranice.

Dešava se da osoba ode na potpuno legitiman, zvaničan sajt – dakle pravi domen, bez greške u adresi, poznat i pouzdan. Problem nastaje kada je taj sajt u međuvremenu kompromitovan. To znači da je napadač uspeo da se „uvuče“ u sajt (najčešće zbog zastarelog softvera ili slabe zaštite) i u njega ubaci zlonamerni kod ili lažne linkove. Posetiocu sve i dalje izgleda normalno, ali klik na određeno dugme, baner ili oglas može ga neprimetno preusmeriti na lažnu stranicu koja služi za krađu podataka ili instalaciju malvera.

Upravo zato su ovakvi napadi posebno opasni, jer ruše pretpostavku da smo bezbedni samo zato što smo na „pravom sajtu“.

Zato je ključno:

• Ne unositi osetljive podatke odmah pri ulasku na sajt – Čak i legitiman sajt retko traži lozinku, podatke kartice ili lične informacije bez jasnog i očekivanog razloga. Ako vas nešto iznenadi – stanite.
• Obratiti pažnju na iznenadna preusmeravanja – Ako vas poznat sajt iznenada pošalje na drugu stranicu, otvori novi tab ili prikaže neobičan baner, moguće je da je ubačen zlonamerni link.
• Ne preuzimati fajlove „usput“ – Kompromitovani sajtovi često nude lažne PDF-ove, ažuriranja ili dodatke. Ako niste planirali preuzimanje – nemojte ga ni započinjati.
• Ne ignorisati upozorenja pretraživača – Poruke poput „Ovaj sajt može biti opasan“ ili „Veza nije bezbedna“ postoje s razlogom. Zatvaranje stranice u tom trenutku često je dovoljna zaštita.
• Redovno ažuriranje uređaja i pretraživača – Ažuriranja “krpe” poznate bezbednosne rupe i mogu blokirati zlonamerni kod čak i kada dolazi sa pravog domena.
• Koristiti dodatne slojeve zaštite – Antivirus i bezbednosni dodaci mogu prepoznati opasno ponašanje sajta, čak i ako sam domen izgleda legitimno.

Obratite pažnju na rad uređaja

Više od 56% svih blokiranih incidenata u 2025. godini činili su malveri. Mnogi od tih virusa ne prikazuju nikakve očigledne znake. Ti virusi prikupljaju podatke, beleže unose sa tastature, preusmeravaja internet saobraćaj i pripremaju teren za veće prevare.

Ukoliko primećujete da vam se baterija brzo prazni, čak i kada manje koristite telefon, da se uređaj greje bez razloga, da usporava – to može biti znak da su u pitanju čudne pozadinske radnje, poput virusa.

Mobilni telefon je danas glavna meta

Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo – napadači ciljaju mobilne uređaje, jer se na njima surfuje brže, opuštenije i sa manje provere.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• QR kodove
• SMS i e-mail poruke sa linkovima
• aplikacije van zvaničnih prodavnica

Telefon je danas primarni uređaj, i glavni kanal za bankarstvo, komunikaciju i identitet, zbog čega i jeste najprivlačnija meta. Dobra vest – većinu rizika možemo smanjiti jednostavnim navikama: sporijim klikom, dodatnom proverom i zdravom dozom sumnje. Internet zahteva svesno korišćenje i, naravno, kritičko promišljanje!

‍

Izvor: https://boljionline.rs/pet-navika-koje-cuvaju-vasu-bezbednost/