„Гаргантис“ Томас Тејлор

„У Грозоморској књиготеци не бирате ви књиге већ – књиге бирају вас.“ Ја заиста верујем у ово! Сигурна сам да није случајно то што сам баш ја добила на читање књигу „Маламандер“. После "Маламандера" који ме је оставио без текста, једва сам чекала дан када ће "Гаргантис" стићи у моје руке. Прва страна је замирисала тако чаробно и моћно да сам одмах почела да читам књигу.

           "Гаргантис" је једна велика авантура, односно наставак првог дела авантуре. Очарана разговорима и текстом, нисам размишљала ни о чему другом, већ само о томе шта следи даље. Једва сам чекала не да је прочитам, него да је проживим. Јер се ова авантура у књизи не чита, него проживљава. А, ако сте као Себастијан Јегуља или као неки мргуд, онда читајте, да би сте схватили шта је право пријатељство. Да схватите да зликовци увек губе, да је срећа јача од туге и још пуно, пуно тога... Многи ће да увиде да треба да верују у себе увек, баш као Вајолет Парма и Херберт Лимун. Већина ће да схвати да треба да помогне када то може, као што је и Блејз, синовац старог чика Зрике, дајући брод. Он је помогао њима, али и они су помогли њему. Нашли су Зрику, његову највећу подршку.

Никада не знате шта може да се деси, зато увек чините добро, јер се добро добрим врати!!! На крају књиге схватила сам колико је Хербију и Вајолет стало до Грозоморе, града у коме су одрасли јер је то град који их је прихватио и спашавају га. Чак су били спремни и своје животе да дају. Херби се суочио са својим највећим страхом током спашавања града. А исто тако спремни су били на све током прошлог сусрета са Маламандером.

Ја сам након завршене и незаборавне авантуре поверовала у немогуће, а верујте и ви, јер баш као што Кетрин Дојл каже: "Тејлорова магија наводи вас да поверујете у немогуће".

Јована Глиџић VII/3

‍