Buđenje koje je promenilo medicinu

Godine 1922. dogodio se trenutak koji je zauvek promenio tok medicine. U Opštoj bolnici u Torontu, deca obolela od dijabetesa bila su smeštena na odeljenjima, mnoga u komi, boreći se protiv dijabetičke ketoacidoze – smrtonosnog stanja koje je tada bilo gotovo sigurna presuda. Druge su mučile stroge dijete koje su ih postepeno vodile ka izgladnjivanju. Roditelji, nemoćni, sedeli su kraj svojih mališana, suočeni sa neizbežnim gubitkom. Tada su u sobu smrti i tišine ušli naučnici sa revolucionarnim otkrićem – insulinom.

Krevet po krevet, ubrizgavali su novu, prečišćenu supstancu. Dok su završavali sa poslednjim detetom, čudo je počelo – prvo dete koje je primilo injekciju otvorilo je oči. Jedno po jedno, sva deca su se budila. Soba tuge postala je mesto radosti, oslobađajući roditelje i decu od okova dijabetesa.

 Frederik Banting i Čarls Best, pod vodstvom Džona Makleoda na Univerzitetu u Torontu, otkrili su insulin početkom 1920-ih. Zahvaljujući Džejmsu Kolipu, insulin je prečišćen i postao prvi efektivan tretman za dijabetes. Njihov altruistički čin prodaje patenta Univerzitetu u Torontu za simboličan jedan dolar osigurao je da će lek biti dostupan svima kojima je potreban. Za ovaj revolucionarni rad, Banting i Makleod su 1923. godine dobili Nobelovu nagradu, ali pravo priznanje pripada svim članovima tima čiji rad i danas spašava milione života.